{"id":11,"date":"2023-06-02T15:56:38","date_gmt":"2023-06-02T15:56:38","guid":{"rendered":"http:\/\/milicjovana.com\/?p=11"},"modified":"2023-10-22T19:27:22","modified_gmt":"2023-10-22T19:27:22","slug":"osmansko-carstvo-na-vrhuncu-moci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/milicjovana.com\/index.php\/2023\/06\/02\/osmansko-carstvo-na-vrhuncu-moci\/","title":{"rendered":"OSMANSKO CARSTVO NA VRHUNCU MO\u0106I"},"content":{"rendered":"\n[et_pb_section][et_pb_row][et_pb_column type=”4_4″][et_pb_text]\n

Osnivanje Osmanskog carstva<\/p>\n\n\n\n

Osman I bio je rodona\u010delnik vladaju\u0107e dinastije Osmanlija i osniva\u010d dr\u017eave Osmansko carstvo u Maloj Aziji, krajem XIII veka. Po njemu je narod dobio naziv Turci Osmanlije.<\/p>\n\n\n\n

\"Osman<\/figure>\n\n\n\n

Osvajanje Evrope <\/p>\n\n\n\n

1354.godine Turci Osmanlije osvajaju prvo upori\u0161te u Evropi – Galipolje. Prestonicu dr\u017eave iz Burse (Mala Azija) prenose u Jedrene (Evropa). Tada, od XIV do kraja XVII veka, Osmansko carstvo se \u0161iri i ja\u010da svoju mo\u010d i postaje neprikosnoveni gospodar jugoisto\u010dne Evrope i nastavlja da se \u0161iri ka srednjoj Evropi.<\/p>\n\n\n\n

Mehmed II osvaja\u010d (1451.-1481.)<\/p>\n\n\n\n

1453. godine osvaja Vizantiju, pada Carigrad, i to je bio kraj Isto\u010dnog Rimskog carstva. Carigrad postaje prestonica mo\u0107nog Osmanskog carstva.<\/p>\n\n\n\n

\"Pad<\/figure>\n\n\n\n

Za vreme vladavine Mehmeda II donet je zakon da novi sultan, po stupanju na presto, pogubi svu svoju bra\u0107u i njihovu decu. Kasnije je ovaj obi\u010daj zamenjen do\u017eivotnim zato\u010deni\u0161tvom u kafezu<\/em>, bez mogu\u0107nosti da izlaze i da imaju potomstvo. Od stalnog straha od pogubljenja, mnogi su patili od du\u0161evnih bolesti.<\/p>\n\n\n\n

\"\"<\/figure>\n\n\n\n

Selim I (1512.-1520.)<\/p>\n\n\n\n

Po\u010detkom XVI veka osvaja Egipat, Siriju i Palestinu, kao i svete islamske gradove – Meku i Medinu.<\/p>\n\n\n\n

\"Selim<\/figure>\n\n\n\n

Sulejman I veli\u010danstveni (1520.-1566.)<\/p>\n\n\n\n

Za vreme njegove vladavine Osmansko carstvo bilo je na vrhuncu mo\u0107i. Osmanska dr\u017eava se, na kraju njegove vladavine, prostirala od Ugarske do Persijskog zaliva zahvataju\u0107i teritorije se na tri kontinenta – Evropa, Azija i Afrika.<\/p>\n\n\n\n

\"Sulejman<\/figure>\n\n\n\n

1521. – Osvaja Beograd, najzna\u010dajniju tvr\u0111avu na ju\u017enoj granici Ugarske.<\/p>\n\n\n\n

1522. – Osvaja Rodos koji je bio od velikog zna\u010daja zbog svog polo\u017eaja u isto\u010dnom sredozemlju.<\/p>\n\n\n\n

1526. – Bitka na Moha\u010du. Turska je zadala veliki poraz Ma\u0111arima. Ugarska vojska je bila uni\u0161tena , a kralj Lajo\u0161 II stradao je prilikom bekstva sa bojnog polja. Ostaci Ugarske pripojeni su Habzbur\u0161koj monarhiji koja je postala brana daljem prodoru Osmanlija ka zapadu Evrope.<\/p>\n\n\n\n

1529. – poku\u0161ao je da osvoji Be\u010d, ali je opsada bila neuspe\u0161na.<\/p>\n\n\n\n

U narednim godinama sultan je pokorio ve\u0107i deo Ugarske, a Habzburzima je ostao samo severozapad zemlje.<\/p>\n\n\n\n

Dr\u017eavno ure\u0111enje Osmanskog carstva<\/p>\n\n\n\n

Osmansko carstvo je, po ure\u0111enju, bilo apsolutisti\u010dka monarhija kojom je vladao sultan<\/strong><\/em>, koji je imao neograni\u010denu i potpunu vlast. Sultan je posedovao svu zemlju, ubirao je poreze i odlu\u010divao o ratu i miru.<\/p>\n\n\n\n

Vladara je, u vo\u0111enju dr\u017eavnih i vojnih poslova, zamenjivao njegov prvi ministar – veliki vezir<\/em><\/strong>. On je bio na \u010delu vezira – Visoka porta<\/em><\/strong> ili Divan<\/strong><\/em>.<\/p>\n\n\n\n

Sultan je donosio zakone – kanune<\/em><\/strong>, a postojalo je i versko pravo – \u0161erijat<\/strong><\/em>, zasnovano na Kuranu. Prema kanunima i \u0161erijatu sudile su sudije – kadije<\/em><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Teritorija dr\u017eave bila je podeljena na beglerbegluke<\/em><\/strong> ili pa\u0161aluke<\/strong><\/em>, kojim je upravlja beglerbeg<\/em> ili pa\u0161a<\/em>. Oni su se dalje delili na sand\u017eake<\/em><\/strong> kojim su upravljali sand\u017eakbegovi<\/em> , a oni na nahije<\/em><\/strong>. U sand\u017eaku su postojali sudski okruzi – kadiluci<\/em><\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Religija i dru\u0161tvo<\/p>\n\n\n\n

Islam<\/strong> je bila zvani\u010dna vera u Osmanskom carstvu, muslimani<\/em> su bili ve\u0107insko, povla\u0161\u0107eno stanovni\u0161tvo. Samo muslimani su mogli da obavljaju dr\u017eavne i vojne slu\u017ebe. Nemuslimani <\/em>(Hri\u0161\u0107ani i Jevreji), mogli su da zadr\u017ee svoju veru, ali su bili u pot\u010dinjenom polo\u017eaju u odnosu na muslimane. Pla\u0107ali su ve\u0107i porez, zabranjeno im je bilo da poseduju oru\u017eje, kao ida nose istu ode\u0107u kao muslimani.<\/p>\n\n\n\n

Osmansko carstvo je imalo disciplinovanu vojsku koja se delila na spahije<\/strong> i jani\u010dare<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Spahije<\/em> su bili te\u0161ko naoru\u017eana konjica. Dobijali su na kori\u0161\u0107enje posed – timar<\/strong> ili spahiluk<\/strong>. Zbog toga se osmanski feudalni sistem nazivao timarski sistem<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Jani\u010dari<\/em> su bili elitne jedinice osmanske pe\u0161adije. Staja\u0107a vojska koja je dobijala redovnu platu u novcu. \u017diveli su u posebnim kasarnama gde su se od malena u\u010dili ratni\u010dkim ve\u0161tinama. <\/p>\n\n\n\n

Vi\u0161i sloj dru\u0161tva \u010dinili su vojni i dr\u017eavni slu\u017ebenici. Oni nisu pla\u0107ali porez i bili su vladaju\u0107i deo osmanskog dru\u0161tva.<\/p>\n\n\n\n

Ni\u017ei sloj dr\u0161tva \u010dinila je raja<\/strong>. Morali su da pla\u0107aju hara\u010d<\/strong> i imali su radnu obavezu – kuluk<\/strong>.<\/p>\n\n\n\n

Danak u krvi bila je najte\u017ea obaveza koju je imala hri\u0161\u0107anska raja. Na svakih nekoliko godina bio je vr\u0161en odabir mu\u0161ke hri\u0161\u0107anske dece. Odvodili su ih od ku\u0107e, prevodili ih u islam i kasnije ih slali u dvorske slu\u017ebe ili u jani\u010dare.<\/p>\n\n\n\n

\n